У поводу глобалног обиљежаванја средине Међународнога десетљећа дјелованја ''Вода за одрживи развој'', данас је у Неуму отворена једнодневна Међународна знанствено-стручна конференција назива ''Вода и одрживи развој – Изазови и могућности у водоопскрби и одводнји'', с циљем потицанја одрживога развитка и интегриранога управљанја водама.
Заједнички су ју организирали Влада Херцеговачко-неретванске жупаније, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде ХНЖ-а, Центар за екологију, околиш и туризам, Опћинско поглаварство Неума, Цлеантецх ХУБ знанја Свеучилишта у Мостару, Центар за одрживи и укључиви развој те Међународна удруга знанственика и стручнјака за заштиту околиша.
Конференцију је отворио предсједник Владе ХНЖ-а др. сц. Невенко Херцег који је у поздравном говору казао како ће Конференција понудити одговоре на читав низ питанја и потешкоћа када су у питанју воде као ресурс о којему овисе доступност хране и енергетска стабилност, здравље људи и околиша.
''Значај воде, као животно важнога ресурса, особито је изражен посљеднјих десетљећа. Вода је ресурс о којему овисе доступност хране и енергетска стабилност, здравље људи и околиша, чиме придоноси опћему друштвеном благостанју и господарскому расту. Истодобно је, нажалост, количински ограничена, просторно и временски неравномјерно распоређена. Премда смо дубоко у 21. стољећу, чак је 40 посто људи диљем свијета данас погођено недостатком воде. Еуропска агенција за околиш процјенјује како ће, до 2050. године, та бројка порасти на 55 посто. Стога су водни ресурси, уз енергију и сигурност хране, у средишту међународних и еуропских политика одрживога развитка, обухваћени Агендом 2030 односно Глобалним циљевима одрживога развоја. Вода је, конкретно, обухваћена циљем бр. 6: Чиста вода и санитарни увјети те истакнута као кључни чимбеник за одрживи развој односно за постизанје осталих циљева Агенде."
Министар Донко Јовић, уводничар и модератор панела: "Инвестиранје и одрживи развој у сектору вода" у своме је обраћанју медијима казао како улаганје у водну инфраструктуру данас представља изазов, но да су та улаганја неопходна и то су препознале многе локалне заједнице.
"Воде у Херцеговачко-неретванској жупанији су добре квалитете, тврде у тамошнјој жупанијској Управи за воде. Улаганја у водну инфраструктуру посљеднјих година имају и неке већ видљиве резултате: мониторинг вода у 2022. години на ријеци Неретви код Царинског моста у Мостару показао је примјетно побољшанје квалитете воде за купанје. Наиме, микробиолошки показатељи (колиформне бактерије) први пута су унутар граничних вриједности, након дужег низа година, што је резултат повећанја прикључености на сустав одводнје и прочишћаванја отпадних вода у Мостару.“, истакнула је др. сц. Свјетлана Станић Коштроман, равнатељица Управе за воду Министарства водопривреде ХНЖ-а.
Изграднја и побољшанје водне инфраструктуре изискује много новца. Но, нјега се, кажу они који се управљанјем водама у сусједној Хрватској баве, може наћи у фондовима Еуропске уније.
„У заднјих неколико година Хрватска готово све своје инфраструктурне пројекте у подручју вода финанцира, односно суфинанцира из фондова ЕУ. Да нема тих средстава, јако би тешко било досећи модерне стандарде“, истакао је др. сц. Марио Шиљег, државни тајник Министарства господарства Републике Хрватске.
