Пољопривредним произвођачима препоруча се да на својим парцелама ураде јесенју гнојидбу земљишта како би у наредној години имали обиман, здрав и квалитетан принос. Сам постотак појединих макро и микро елемената овиси о постојећем станју на парцели па се прије свега препоруча обављанје анализе земљишта и у складу с нјезиним резултатима одреди оптимална основна гнојидба.
Прихватљив је и начин да се у јесенској фази мированја дода једна, у пракси уобичајена, формулација намијенјена појединим врстама тла, односно појединим врстама производнје, с тим да се анализа тла обави почетком вегетације те, темељем исте, проведу корекције односно допуне прихране. Ова друга опција је чак и прихватљивија, обзиром да су нека гнојива (попут душика) лако топива и нјихово додаванје у јесен био би чисти губитак јер би до почетка вегетације у великом постотку била испрана с парцеле, па чак и случају кад се ради о споро топивим гнојивима. Уобичајена количина неких устаљених формулација је 400-600 кг/ха. Наравно, ради се само о једној грубо одређеној количини, која ће бити коригирана након анализе тла у прољеће, а све у овисности о врсти производнје.
Анализа тла је обвезна мјера у суставима интегриране и еколошке производнје. Сама анализа је скуп више различитих кемијских поступака којима се утврђује како разина хранјивих елемената у узорку тла, тако и нјегова кемијско-физикално-биолошка својства значајна за исхрану биља. Резултати анализе тла дају одговор на питанје да ли обавити гнојидбу одређене културе, којим гнојивом и у којој количини. Надаље, анализа тла може указати на проблеме који се јављају при узгоју услијед неповољне реакције тла, накупљанја водотопивих соли или одређених хранјива.
Што се тиче органске компоненте хранјива, ту се препоруча обични зрели стајнјак у количини 25т/ха, или пелетирани у количини од 500-700 кг/ха. И једна и друга опција су добар избор, али свака од нјих има својих предности и недостатака.
