Министар Марио Јурица за Вечернји лист: Младе из градова желимо вратити у рурална подручја и спојити пољопривреду с туризмом
Novosti
08.04.2024
Најмлађи министар у Влади Херцеговачко-неретванске жупаније и министар пољопривреде, шумарства и водопривреде ХНЖ-а Марио Јурица за Вечернји лист говори о програму рада Министарства у 2024. години, закону о шумама, станју и потпори пољопривредницима, проведби Стратегије руралног развитка ХНЖ-а те осталим значајним питанјима из свога дјелокруга рада. О досадашнјем раду Владе ХНЖ-а Јурица истиче како је она састављена од стручних људи који својим знанјем и радом могу подигнути стандард жупаније на вишу разину.
Вечернји лист: У склопу припремних активности за утврђиванје програма рада Министарства у 2024. посјетили сте све опћине и градове у жупанији. Како бисте оцијенили те сусрете?
Вечернји лист: Жупанијски прорачун за 2024. предвидио је 4,000.000 КМ за потицаје у пољопривреди. Колики је он у успоредби с протеклим годинама?
- Прорачун је у рангу прошлогодишнјег, што ме на неки начин и жалости, али ме и радује чинјеница да уз то имамо и програм пренамјене земљишта, који је у износу од 1,500.000 КМ. Он ће такођер ићи у руке пољопривредних произвођача и тако ћемо подигнути дио средстава за наше пољопривреднике. Наведени износ корисници новчаних потпора моћи ће утрошити на пројекте рекултивације, наводнјаванја и гнојидбе.
Вечернји лист: Апострофирали сте борбу за истинске пољопривреднике којима је она извор егзистенције. Сами сте из пољопривредне обитељи и мјеста у којему људи живе од пољопривреде. Како ту препознати тко је онај истински пољопривредник, а тко само тражи финанцијску корист у томе свему?
- Прије доласка на дужност министра у Влади ХНЖ-а радио сам у Служби за пољопривреду Града Чапљине те сам имао прилику увидјети стварне проблеме пољопривредних произвођача у односу на оне који у томе траже финанцијску корист.
Програмом за 2024. и повећанјем површина пољопривредног земљишта желим на конкретан начин одвојити истинске пољопривредне произвођаче од ловаца на потицаје. Повећанјем пољопривредне површине сманјит ћемо број захтјева, а тиме и манипулативне раднје те сам увјерен како ћемо створити боље увјете за пољопривреднике.
Вечернји лист: Најављен је и појачан инспекцијски надзор. Како се то може провести у успоредби с досадашнјим активностима?
- Како сам и прије најавио, један од мојих циљева у мандату бит ће појачан инспекцијски надзор. Што се тиче плана рада, ускладили смо вријеме вегетације културе и изласка инспекције на терен те појачали инспекцијски надзор, тј. реорганизирали рад. Овако ћемо успоставити једнаке критерије за све културе. Казнене одредбе Закона о новчаним подршкама у примарној пољопривредној производнји и прехрамбено-прерађивачкој производнји такођер ће бити значајан механизам у спрјечаванју било каквих малверзација.
Истакнуо бих како смо федерални министар Хрнјић и ја договорили модалитет изласка наше и федералне инспекције на терен и ускладили рад.
Вечернји лист: У 2023. години постојећим културама у биљној производнји додана је мјера производнја јагода на отвореном, као и производнја динја на отвореном. Хоће ли ове године бити увођенја нових мјера или је остало као на прошлогодишнјој разини?
- Што се тиче нових култура, нјих нисмо мијенјали, само смо повећали површине старих насада и поврћа на отвореном. У капиталним издацима у набави трактора клијенти који су остварили потпору претходне три године неће моћи остварити потпору у овој години. У право смо увели и обртнике млађе од 35 година, с 30% максимално прихватљиве вриједности улаганја у купнју трактора или прикључка за трактор, односно мотокултиватора за носитеља обитељског пољопривредног господарства. Увели смо и нову мјеру која се односи на неприхватљиве трошкове: пријевоз, порезе, царинска увозна даванја и остале накнаде држави, ПДВ с изнимком за клијенте који нису обвезници ПДВ-а, банкарске трошкове, трошкове јамства и сличне трошкове, трошкове конверзије и течајних разлика и накнада, набаву путем леасинг компензације те набаве у оквиру међународних пројеката, донација и дарова.
Вечернји лист: У 2023. години усвојена је Стратегија руралног развитка ХНЖ-а. Које су то мјере на које ћете посебно ставити нагласак?
- Стратегија руралног развитка ХНЖ-а је заиста квалитетан документ. Има три стратешка циља и већ радимо на прва два. Желимо младе из градова вратити у рурална подручја, потицати младе пољопривреднике и укључити жене у пољопривреду и на неки начин спојити пољопривреду с туризмом. Посебна потпора намијенјена је младим подузетницима (особе од 18 до 40 година) који посједују одговарајуће професионалне вјештине и знанја о пољопривреди и онима који су први пут постављени као носитељи пољопривредног господарства. Надаље, велику позорност дат ћемо и женама у пољопривреди, гдје је још примјетна недовољна заступљеност у подузетничким активностима на свим разинама. У сураднји с министром туризма ХНЖ-а ове године планирамо објавити један позив и спојити рурално подручје и туризам. Имамо идеалне увјете, идеалне ресурсе које нисмо у потпуности искориштавали те се надам како ћемо у сљедећем раздобљу и самим претприступним преговорима с ЕУ-ом остварити додатна средства за те мјере.
Вечернји лист: Једно од важнијих питанја је непостојанје закона о шумама. Можемо ли очекивати у текућој години усвајанје једнога од најважнијих закона из вашега ресора?
- Што се тиче закона о шумама, он је један од приоритетних закона новог сазива Владе. Ми смо више пута ишли с приједлозима према Влади, а посљеднји је био 2022. године, али није угледао свјетло дана. Тренутачно имамо у фази нацрт федералног закона и ми смо уиме нашег Министарства приложили примједбе и приједлоге на тај закон. Хтио бих истакнути како смо ми једина жупанија која нема усвојен закон о шумама и надам се како ћемо сви имати довољно политичке и стручне воље за доношенје закона који је у складу с препорукама Еуропске уније.
Вечернји лист: Завод за пољопривредну савјетодавну службу и заштиту биља при Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде ХНЖ-а од почетка свога рада основао је Извјештајно-прогностичку службу у заштити биља од штетних организама, што је од велике помоћи пољопривредницима.
Наш завод је преко међународне сураднје Хрватске и Црне Горе у пројекту ПЕСЦАР набавио софтвере који су распоређени на свим дијеловима наше жупаније и раде на начелу прага штетности. Ако одређени штетник или болест постигну тај праг штетности, ми добивамо сигнал те објављујемо препоруку на нашој страници и даље путем медијског приопћенја обавјештавамо наше пољопривреднике да је вријеме за третиранје за одређеног штетника или болести. Тако смо хтјели осигурати тј. рационализирати нјихово кориштенје у пољопривреди, што нам је и препорука Еуропске уније.
Вечернји лист: За крај, министре, је ли се мијенјао број пољопривредника у ХНЖ-у и могу ли они живјети од те дјелатности?
- Што се тиче броја пољопривредника, имамо информацију да у односу на прошлу годину имамо 40% више купнје репроматеријала и самим тим имамо више пољопривредних произвођача. Радује ме та чинјеница и мислим како имамо идеалне увјете за пољопривредну производнју. На нама је да то искористимо на најбољи могући начин. •
