У Чапљини је данас одржана међународна конференција у склопу пројекта ТЕТХYС4АДРИОН „Јачанје прекограничне сураднје за сманјенје ријечног пластичног отпада у Јадранском и Јонском мору“ се проводи у оквиру Интеррег ИПА Адрион програма.
Конференција је имала за циљ окупити стручнјаке, представнике институција, организације цивилног друштва те доноситеље одлука из земаља Јадранско-јонске регије како би размијенили искуства, представили добре праксе и развили заједничке приступе за сманјенје ријечног пластичног отпада који ријекама доспијева у море.
Укупна вриједност пројекта износи 1.692.190,10 ЕУР од чега Еуропска Унија финанцира 1.436.663,28 ЕУР. Реализација пројекта је почела 1. 9. 2024. године и трајат ће три године.
Глобални околишни проблем
Климатске промјене и загађенје пластиком највећи су глобални околишни проблеми, а ријеке представљају главне путеве који повезују копнене изворе отпада с приобалним и морским околишем. Ови су утјецаји посебно видљиви на великим ријекама, али исто тако и на свим оним манјим токовима, посебице у Средоземљу.
Ријеке представљају важан пут којим отпад доспијева до морског околиша, те се процјенјује да око 40– 50% отпада на овај начин долази из извора с копна. У ријекама се такођер могу задржавати велике количине разноврсног отпада, највише пластике, која доприноси значајном онечишћенју.
Јадранско – јонска регија је полузатворено подручје Средоземног мора изложено значајним антропогеним притиском урбанизације, туризма, интензивне пољопривреде и индустријских активности што је чини врло осјетљивом на ријечно онечишћенје.
Бројни су и различити извори који доприносе уносу отпада у ријеке, укључујући изравно одлаганје на обалама, илегално одлаганје, неодговарајуће господаренје отпадом урбаних и руралних подручја, канализацијске воде и слично. Додатно овом проблему придоносе подручја с високим урбаним, туристичким и рекреацијским активностима.
Неретва као пилот-подручје прекограничне сураднје
Пројект акронима ТЕТХYС4АДРИОН фокусиран је управо према тој вези између копна, ријека и мора у погледу онечишћенја пластиком у земљама Јадранско – Јонске регије (Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Италија, Црна Гора, Албанија и Грчка). С обзиром на то да је слив ријеке Неретве у Босни и Херцеговини и Републици Хрватској примјер подручја под високим антропогеним притиском, одабран је као мјесто провођенја пилот активности којима је циљ поставити темеље прекограничне сураднје (градови Чапљина и Метковић) с циљем сманјенја ријечног пластичног отпада, изјавила је Градоначелница Чапљине Ива Рагуж.
Пројектом се планира радити на изради политика праћенја и методологије узоркованја отпада у ријекама, као и нјеговог транспорта ријекама до мора како би се осигурала досљедност и учинковитост у рјешаванју проблема.
У том контексту важан сегмент је управо побољшанје прекограничне сураднје повезиванјем кључних дионика, локалне самоуправе, националних законодавних институција, цивилног друштва и знанствених институција у свим процесима како би се утицало на сманјенје и спрјечаванје онечишћенја пластиком у сврху побољшанја здравља ријека и екосустава, те заштите биоразноликости, изјавила је Градоначелница Рагуж.
Од пластике до микропластике – што откривају истраживанја
Кроз пројект ће се радити и на реализацији пилот пројеката на прекограничном нивоу који ће се фокусирати на таргетиранје подручја настанка и извора отпада, нјеговог задржаванја у ријеци (на површини, обалама и дну, као и на ушћу Неретве), укључујући присутност микропластике на површини, воденом ступцу и дну, те нјено поријекло.
Надаље, у плану је организиранје еколошких акција укланјанја отпада с подручја задржаванја, а посебно је важно узајамно повезиванје јединица локалне самоуправе, виших разина власти односно повезиванје кључних дионика из подручја еколошких активности. У склопу Конференције кроз први Панел- Пластични отпад: пријетнја за ријеке – прилика за рециклиранје институционалне смјернице и нове акције представили су Емил Балавац министар Министарство трговине, туризма и заштите околиша ХНЖ/К, Ана Буљубаши равнатељица Фонда за заштиту околиша ХНЖ Марио Јурица министар Министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства ХНЖ/К.
Санја Босиљчић-Пандур руководитељица за ЕУ фондове Фонда за заштиту околиша ФБиХ, Кроз други панел – Како сманјити пластични отпад из перспективе актера своје знанствене и практичне спознаје су са судионицима размијенили Дамир Мрђен равнатељ Агенције за водно подручје Јадранског мора, Тхомаис Влацхогианн знанственица Медитеранског информацијског уреда за околиш, културу и одрживи развој из Грчке, Перо Тутман знанственик Института за оцеанографију и рибарство, Хрватска и Маринко Далматин познати биолог НГО „Лијепа Наша““
Локалне заједнице као кључ рјешенја
Пројект проводи Национални институт за кемију из Лјубљане (Словенија) у сураднји с партнерима: Град Чапљина (БиХ), Институт за оцеанографију и рибарство из Сплита (Хрватска), Град Метковић (Хрватска), ИСПРА – Италијански институт за заштиту и истраживанје околиша (Италија), Медитерански информацијски уред за околиш, културу и одрживи развој (МИО-ЕЦСДЕ) и Хеленски центар за истраживанје мора (Грчка), Институт за биологију мора Свеучилишта Црне Горе, Институт за воде Републике Словеније и Свеучилиште у Тирани (Албанија).